Izveštaj sa sastanka svih udruženja 30.06.2020.g.
Sastanak je održan putem aplikacije ZOOM sa početkom u 10h, uz prisustvo četiri od pet udruženja – Aleksandra Seničića predstavnika YUTE, Srdjana Dživdžanovića predstavnika ATAS-a, Miljana Milijevića predstavnika URA-e, i Maria Radonje i Miroslave Jesić predstavnika UTAS-a. Sastanku je u svojstvu zapisničara prisustvovala i Valentina Lipovac. Sastanku se nisu odazvali predstavnici ANTAS-a.
Sastanak je organizovan u cilju, zajedničkog delovanja svih strukovnih udruženja turističkih radnika, radi upućivanja zahteva nadležnim organima Republike Srbije kao i Osiguravajućim kućama za donošenje odluka o merama pomoći turističkum agencijama.
Predložene teme sastanka (prethodno dostavljene mejlom učesnicima) su:
- Sektorske mere kroz predlog Lex specialis zakona za šifre delatnosti turističkih agencija i organizatora turističkih putovanja uz pravnu asistenciju i to:
– ukidanje depozita,
– produženje isplate minimalaca do kraja 2020.godine,
– otpis poreza i doprinosa od aprila pa zaključno sa decembrom 2020.godine,
– subvencionisanje polisa osiguranja potrebnih za OTP licencu, prema fakturama koje su plaćene u celosti, kao i one koje se plaćaju na rate,
– obezbediti pravo na mirovanje za period do 1 godine prema statusu pravnog lica / preduzetnika / (naći rešenje i za doo), ukoliko bi se neka agencija odlučila na to,
– predlog za ukidanje postojećeg pravilnika,
– sektorske mere da važe i za preduzeće koja nemaju zaposlene radnike ili vlasnik plaća OD-O (obzirom da su i ta preduzeća isto poreski obveznici koji redovno izmiruju obaveze (plaćanje poreza na dobit, plaćaju OD-O, PDV),
Po definisanju napred navedenih tema uputiti zajednički zaljučak o predlogu mera na sve merodavne državne institucije koje mogu pomoći u rešavanju problema u turističkoj delatnosti.
- Definisanje jedinstvenog stava prema osiguravačima vezano za obaveze plaćanja polisa:
– reprogram dugovanja,
– produžetak polisa Aneksom do 31.12.2020.godine,
– umanjenje obaveze plaćanja ugovorenih polisa minimum od februara 2020 pa do perioda koji bi smo definisali,
– povratak obračuna polisa na period od prethodnog pravilnika ili
– uvođenje kategorije individualnog osiguranja,
– ili u konačnom bojkot plaćanja polisa
Po definisanju napred navedenih tema uputiti zajednički dopis Udruženju osiguravača – UOS, NBS-u, Ministarstvu finansija i dr.
- Definisati odgovor na prljavu kampanju koja se vodi kako bi naši putnici u što manjem broju putovali u inostranstvo:
– predložiti aktivnosti i akcije koje će biti odgovor na prljavu kampanju,
– obratiti se udruženjima novinara za podršku kampanje koju bi smo preduzeli,
– uraditi zajedničko saopštenje za javnost koje će podržati svih 5 udruženja turističkih agencija,
Diskusijom u kojoj su učestvovali prisutni predstavnici udruženja i izneli svoje mišljenje i predloge, u cilju što efikasnijeg nastupa pred institucijama, medijima, društvenim mrežama, došlo se do zajedničkog stava da se treba skoncentrisati na dve tačke koje trenutno zahtevaju najbrže delovanje:
- Isplata bruto minimalca zaposlenima u turistickim agencijama do decembra 2020.g.
- Omogućiti turistickim agencijama koje imaju status preduzeca pravo na mirovanje do godinu dana
Pitanje problema sa isplatom osiguranja je definisano kao tema koja zahteva poseban sastanak, zbog same ozbiljnosti problema, po sugestiji predstavnika YUTE.
Mirjana Jesić je iznela stav da u ovim okolnostima, ako se podje od zakona u turizmu – zakon ima nacelo zaštite nacionalne ekonomije, korisnika turističkog proizvoda i turističkih profesija, jasno je da se očekuje od države da nam i u redovnim i u vanrednim okolnostima omogući radno okruženje, tako da možemo nesmetano da poslujemo. Međutim, u ovim okolnostima treba dići glas, izneti predloge nadležnim institucijama u cilju očuvanja naše delatnosti. Uporediti mere i predložene mere koje su druge zemlje donele u cilju pomoći svojim turistickim delatnicima.
Aleksandar Seničić predložio da se navedene teme za diskusiju podele na dve celine – jedna je državni organi i ono što treba da se uradi je da se pošalje zahtev prema državnim organima a druga je posebna tema koja nema veza sa državom a to su osiguravači. Što se tiče mera, YUTU je zastupala Komora u pregovorima sa Vladom po pitanju osnovnih mera koje su svi dobili, medjutim nakon daljih pregovora rezultat je bio taj da osim osnovnih mera nije ostvareno ništa od konkretnih predloga. Izneseni zahtevi su se formulisali u tri celine – zahtev za produženje roka za prijem isplate bruto minimalca do kraja godine, što je bio osnovni zahtev kompletne turističke privrede pa i agencija, došlo se do dogovora da se može dobiti 80% bruto plate sa čime smo se saglasili. Druga celina je produžetak moratorijuma prema finansijskim institucijama, bankama, lizing kompanijama itd, i treća – da se u Fond za razvoj dodaju sredstva namenjena isključivo turističkoj privredi pod ovim uslovima pod kojima su na kraju i odobrena. Dobijena su uveravanja da će navedeno biti ostvareno, međutim po ukidanju vanrednog stanja rečeno je da se moramo zadovoljiti time da je jedina vrsta pomoći koju ćemo dobiti kredit Razvojne banke bez dodatnih sredstava osim onih koja su već dodeljena. Ostvarena je opcija zamenskih putovanja, što je u tom trenutku bilo jedino izvodljivo rešenje iako će biti pitanje ko će moći da iznese to finansijski. Po pitanju iznesenih predloga u pozivu za ovaj sastanak, oni se dotiču problema svih turističkih delatnika, s tim što je najveći problem to što u ovom trenutku imamo tehničku vladu i niko se ne bavi ovom problematikom u iščekivanju formiranja vlade i ministarstava. Od javnih protesta kao jedne od mera se odustalo, jer bi se po nekim najavama to medijski okrenulo protiv nas, odjeknulo negativno u javnosti i nanelo više štete nego koristi. Što se države tiče, treba formulisati dva-tri osnovna zahteva
– finansijska pomoć u smislu plate
– produžetak moratorijuma, banke su svesne situacije i bolje je produžiti moratorijume nego upasti u veći problem
– osiguravači su opet tema za sebe, sa njihove strane nema razumevanja za trenutnu situaciju. YUTA je kao ugovarač osiguranja sa nekih 150 članica dala mogućnost neplaćanja ova tri meseca, s tim što je u junu stigao dopis za isplatu dugovanja za april, maj i juni. U ovom trenutku najracionalnije resenje je da se ove polise aneksima produže do nove godine da se postigne dogovor o narednim polisama. Postoje dva problema kod produženja polisa u narednom roku. Jedan je što ove polise neće biti naplative same po sebi, drugi je što osiguravači ozbiljno razmatraju da više ne izdaju polise. YUTA će sledeće nedelje imati vanrednu skupštinu po pitanju ovakvih odluka i daljih akcija, tako da to tada YUTA daje podršku ovoj akciji i daljem rešavanju iznesenih problema. YUTA je obavestila PKS da više nemaju ovlašćenje da zastupaju članice YUTE. Razmotriti predlog prelaska na individualno osiguranje jer je uvek postojala zakonska mogucnost prelaska na isto.
Srdjan Dživdžanović deli stav Aleksandra Seničića, i daje predlog da se prva tema razdvoji na ukidanje depozita i predlog za ukidanje postojećeg pravilnika kao posebne teme. Atas je kao što je poznato odbio da učestvuje u Radnoj grupi za izradu pravilnika upravo zbog sadržaja i načina na koji je zakon donešen, pre svega zbog depozita i da je već i tada zahtevao izmenu zakona. Nažalost, mi izmenu zakona i ukidanje depozita kao i kasnije preformulaciju pravilnika, možemo tražiti tek kada se formiraju Vlada, Skupština i ministarstvo, jer ministarstvo to predlaže. Ostale mere finansijske prirode, pored onih koje smo već definisali, u smislu produženja isplate minimalca što je osnovna stvar koja bi trebalo da se produži a na šta su se oglušili. Treba razraditi i varijante prava na mirovanje do jedne godine, tako da se u nastavku našeg razgovora treba fokusirati na isplatu minimalca i na obezbedjenje mirovanja. Posavetovati se sa nekim ko je stručan jer je pitanje šta će nam oprostiti šta će prihvatiti. Što se tiče druge grupe pitanja, da se ne ponavljam jer se slažem sa Seničićevim izlaganjem, ona su naravno usmerena prema davaocima garancija i ono što može da se uradi je produžetak polisa, ali se mora imati u vidu da pored postojećeg poslovanja i sklopljenih polisa imamo ogroman broj tzv. zamenskih vaučera. Ministar je to predstavio kao nove ugovore o putovanju, a u stvari su i jedno i drugo i imamo godinu dana vremena do dolaska na naplatu. Ono što svi znamo je da prodaja novih aranžmana ne ide sjajno i od toga zavisi koliko će eventualno polisa doći na naplatu. U svakom slucaju sve što je Mario predložio je nešto što bi nama odgovaralo, trebalo bi razraditi predloge, odabrati najpovoljnija i najrealnija rešenja, medjutim za razgovor sa davaocima garancija je potrebna i treća strana recimo Narodna banka, predstaviti situaciju u kojoj će se ceo sistem urušiti, ljudi neće dobiti svoj novac natrag, a šta će biti sa agencijama, to je posebna tema. Da li će biti agencija koje će naći načina da sebe protivpravno osiguraju, da li ih možemo sprečiti to je nešto o čemu treba razgovarati.
Što se tiče treće grupe pitanja koja je nazvana ,,prljava kampanja”, ona jeste takva, mišljenja sam da to ne treba dirati jer se može vratiti kao bumerang, iz prostog razloga što se može reći da turistička organizacija mora da promoviše Srbiju, i da se ne treba buniti protiv kampanje svoje države, te bi odjek u javnosti i institucijama bio apsolutno negativan. Pri tom, u ovom trenutku se ne vidi svrsishodnost onih 400000 vaučera za boravak u Srbiji. Što se tiče privredne komore, imali smo dobru saradnju, a ovo što se sada desilo gde su nam potpuno zatvorili vrata i uradili mimo svakog dogovora, slažem se da treba zauzeti energičniji stav i odbiti da zastupaju naše interese. Slažem se sa iznesenim predlozima po pitanju isplate minimalaca, a što se tiče drugog pitanja, usaglasiti stavove i videti kome je najbolje obratiti se.
Miljan Milijević predstavnik URA-e, Pravi je trenutak zbog nedostatka posla iskoristiti situaciju i baviti se suštinskim stvarima koje su pred nama, ne čekati da neko drugi ili viša instance to uradi umesto nas. Što se tiče receptive inicijalna ideja zbog koje ste nas pozvali da prisustvujemo sastanku su opomene osiguravajućih kuća vezano za neplaćanje polisa, kod nas taj problem praktično ne postoji jer je većina članica platila cele polise unapred u celosti jer smo imali povoljnije uslove kao receptiva, a i oni koji su platili su platili delom odnosno plaćanja su počela da dospevaju kasnije, tako da u tom domenu nismo imali problem što ne znači da ih neće biti. Što se konkretnih predloga tiče, imam potpuno suprotan pristup rešavanju tih predloga, smatram da više nema razloga da se gleda u državu i očekuje bilo kakva pomoć, subvencije ili razumevanje. Država ima solidan argument da su učinili sve za turizam da bi mogao da funkcioniše. Što se receptivnih agencija tiče, granice su otvorene, restriktivnih mera nema, i iz tog ugla receptiva može da funkcioniše. Što se emitivnog turizma tiče situacija je identična. Pomoći će verovatno svojim ljudima koji su investirali u rizorte ili hotele ili turističke agencije i dalje od toga se neće ići. Jedan od pravaca u kome treba delovati je jedinstven pristup prema osiguravajućim kućama, sa definisanim merama represije jer sam zahtev neće imati mnogo efekta. Sve ovo uz razumevanje da su i osiguravajuće kuće dosta izložene u ovim vanrednim okolnostima. Drugi pravac aktivnosti treba usmeriti na drugi talas pandemije jer je direktno u vezi sa merama koje je država preduzela. Konkretno, receptiva je poslednjih mesec ipo dana imala neke naznake oporavka, medjutim sa drugim talasom pandemije sve je opet stalo. Predlog je da se zatraži mišljenje advokatske kancelarije po pitanju prava na naknadu usled najnovijih mera uvedenih u toku drugog talasa pandemije.
Mario Radonja saglasan sa iznesenim mišljenjima i predlozima, ne treba čekati formiranje Vlade nego iskoristiti ovo vreme za rešavanje problema. Ono što je kao tema obrađeno kroz ove tri tačke – sektorske mere, odnos sa osiguravačima i kampanja koja se vodi, uz osvrt na to da se ne ide u spor sa državom da će se izgubiti dosta vremena a neće se doći ni do dela rešenja, takođe i zakon Lex specialis kojim je država izašla u susret strankama oko kredita u švajcarskim francima, kod nas je situacija drugačija jer su potraživanja veća. Što se tiče kampanje dosta efekta ima preko društvenih mreža gde su se ljudi uključili aktivno šaljući snimke i informacije sa lica mesta trebalo bi obratiti više pažnje na medije, novinske kuće i više se pojavljivati sa saopštenjima nezavisno od agencije i destinacije. Dobro je da smo po svakoj tački saglasni, i iz ovoga izvući šta je to čime se realno može izaći pred državne institucije, što pred osiguravajuće kuće, na koji način delovati.
Miroslava Ješić Tokom niza sastanaka sa institucijama nailazilo se na zid nerazumevanja, činjenica je da sada imamo tehničku Vladu, ali se i njoj moraju ponuditi neka rešenja. Komisija za zaštitu konkurencije je poslala upit u kome se traži da se u roku od deset dana izjasnimo o svim ključnim pitanjima o kvalitetu zakonskih rešenja trenutnog preseka situacije u turizmu. Atas je odmah tražio sastanak i komisija je pozvala to udruženje na sastanak kažu da su od agencija kojima su uputili taj dopis dobili skoro identične komentare da planiraju da izadju u javnost i medije sa odredjenim zaključcima. Nema mesta čekanju jer situacija je dramatična. Država može da se odluči ili će sada izaći u susret zaposlenima u turističkim agencijama i dati im minimalac u bruto iznosu do nove godine, ili će dobiti nekoliko hiljada socijalnih slučajeva. Depozit je potpuno besmislen, kolika god da je suma nedovoljna je za pokrivanje vanrednih troškova. Osiguravajuće kuće imaju svoje troškove ali to je deo njihovog poslovanja i zato i naplaćuju od nas polise.
Mario Radonja – Ukoliko se osiguravajuće kuće povuku iz posla povući će se potpuno bez alternativnog rešenja za naredno ugovaranje, je im je lakse da se povuku sada, na početku nego kada se napravi odredjeni promet. Pronaći novi koncept u smislu individualnog osiguranja prema osiguravajućim kućama.
Aleksandar Seničić – nije problem ući u process individualnog osiguranja, softver je već napisan, ali su osiguravači rekli rukovodjeni velikim agencijama kojima to nije odgovaralo da će se povući, ali individualno osiguranje je stvar našeg dogovora, jer se neće desiti da država uvede obavezno individualno osiguranje što je protivno zakonima osiguranja. Osiguranje koje mi imamo je osiguranje osnovne delatnosti i njegova osnovna namena je da možemo da obavljamo delatnost.
Srdjan Dživdžanović – Prethodni zakon je dozvoljavao mogućnost da se ide po prometu ili po putniku ali iz nekih razloga do toga nije došlo. Ako ćemo saradjivati po tom pitanju sa postojećim ministarstvom, jedino što u ovoj situaciji može da nam bude pretnja to je masovna insolventnost koja bi se oborila najpre na osiguravajuće kuće a potom i na državu. Fokusirati se na to da od države tražimo sektorsko rešenje u smislu produženja isplate minimalca do kraja godine i prava na mirovanje. Od osiguranja tražiti produženje polisa, eventualno neke benefite.
Miroslava Ješić – Besmisleno je plaćati ove polise koje važe osam meseci, bilo bi najjeftinije državi u odnosu prema turističkim agencijama da da minimalac u bruto iznosu, i drugo dati mogućnost agencijama koje imaju status preduzeća mogućnost mirovanja do godinu dana, treće ukidanje polisa. Predlog da se kontaktira komisija za zaštitu konkurencije.
Aleksandar Seničić – sazvati sastanak sledeće nedelje vezan isključivo za osiguranje jer uopste nisu voljni da nam izadju u susret.
Mario Radonja- U tački koja je vezana za sektorske mere bila je stavka za subvencionisanje polisa gde se može pronaći neko rešenje iako je opet vezano za državu ali s druge strane mere koje je država propisala zbog kojih se nije radilo i zbog kojih smo imali vanredno stanje daju osnov da im uputimo predlog za subvencionisanje polisa za odredjeni vremenski period, da to bude jedna od sektorskih mera koje tražimo.
Miroslava Ješić – minimum zahteva na kojima treba insistirati su isplata minimalca do kraja godine, pravo na status mirovanja firmama koje su DOO, razmatranje opravdanosti plaćanja polisa za period od osam meseci s obzirom da polise nisu važile više od polovine godine.
– Što se tiče isplate bruto minimalca do decembra 2020.g., usaglašen je stav da treba nastupiti jednistveno (kao i po pitanju ostalih problema), ne tražiti od vlade da resi problem, nego krenuti agresivnije sa jasno definisanim rešenjima i predlozima za mere pomoći, tj, izneti ih kao gotove predloge tehničkoj vladi, ne čekati formiranje vlade. Obratiti se vladi, Ministarstvu finansija, Ministarstvu turizma, turističkoj inspekciji, ukratko svakoj instituciji koja može da se uključi u rešavanje tekućeg problema.
-Po pitanju ostvarivanja prava na mirovanje DOO preduzećima, usaglašen je stav da treba tražiti podršku TOS-a u rešavanju ovog pitanja, uz obraćanje nadležnim institucijama, prevashodno Ministarstvu turizma, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.
Usaglašeni su stavovi po pitanju traženja finansijske pomoći, intenzivnijeg delovanja i saradnje sa medijima, jedinstvenih ujednačenih izlazaka u javnost, preduzimanja koraka u rešavanju problema uz pojačani pritisak na odgovarajuće institucije. Tražiti mišljenje advokatske kancelarije po pitanju prava na naknadu usled najnovijih mera uvedenih u toku drugog talasa pandemije. Usvojen predlog da se pitanje rešavanja problema osiguranja kao opširne teme razmatra na posebnom sastanku u cilju pronalaženja najbolje strategije za što povoljnije rešavanje ovog problema.
Usvojen je predlog da se sledeći sastanak udruženja turističkih agencija održi nakon vanredne skupštine YUTE, što znači krajem radne nedelje. Na tom sastanku bi trebalo jasno definisati i usaglasiti dalje, konkretne korake delovanja u cilju pomoći turističkim agencijama.